About this listing
Руски Балкански Центар | Култура и Образовање is a Telegram channel listed on TeleHub. View its description, category, member count, and Telegram join link.
TelehubЗванични канал Руско Балканског Центра. Језик, култура, образовање и сарадња! Добро дошли у нашу заједницу 🤝
Руски Балкански Центар | Култура и Образовање is a Telegram channel listed on TeleHub. View its description, category, member count, and Telegram join link.
Добродошли у Руски Балкански Центар! 🇷🇺🇷🇸 Наш званични канал доноси актуелне вести из области језика, културе и образовања. Пратите нас за информације о важним догађајима, пројектима и иницијативама које повезују Русију и Србију. У последњим постовима делимо резиме занимљивих путовања, укључујући неодамашњи сусрет ‘Чувари сећања’ у којем су учесници разменили своја искуства о посети Јекатеринбургу 💬. Такође смо расправљали о политичкој ситуацији у Србији пред парламентарне изборе, истакнутим од стране нашег директора као веома забрињавајућој 🗳️. Не само да преносимо алтернативне перспективе — такође вас позивамо на догађаје попут Међународног фестивала младих или округлог стола 'Парламентарни избори: Русија и Србија', где можете чути мишљења експерата из оба региона 📍. Придружите нам се за инсајдерске информације о значајним историјским темама, мултикултуралним активностима и много више. Овде чекамо ваше идеје и доприносе — будите део наше заједнице!
Loading recent Telegram analytics…
TeleHub helps users discover Telegram communities, but users should review each community before joining. Report misleading, unsafe, or inappropriate listings.
Report a listingClick the join button to open Руски Балкански Центар | Култура и Образовање on Telegram.
No, Руски Балкански Центар | Култура и Образовање is not marked as NSFW. Users should still review the community before joining.
Руски Балкански Центар | Култура и Образовање is listed under Култура, Образовање, Сарадња, Историја, Дружење on TeleHub.
Statistics updated October 17, 2026
Post frequency is estimated from the latest 30 stored public posts and may undercount activity.
🇷🇸🇷🇺 Србија заинтересована за даље јачање односа са Русијом након парламентарних избора у обе земље Србија је опредељена за даље јачање односа са Русијом након избора за Државну думу Руске Федерације и Народну скупштину Србије. То је изјавио директор Руско-балканског центра у Београду Славенко Терзић. „Србија је поздравила резултате избора за Државну думу Русије. Очекујемо да ће односи остати стабилни и да ће се даље развијати. Као амбасадор провео сам готово седам година у Москви и добро знам да нисмо искористили све могућности наше сарадње, посебно у економској, културној и научној области. Надам се да ћемо, ослањајући се на ову вековну традицију, развијати још боље односе. Постоји огроман простор за проширење наше сарадње“, рекао је бивши амбасадор Србије у Русији на округлом столу „Парламентарни избори: Русија и Србија“, одржаном у Институту земаља ЗНД. Учесници округлог стола сумирали су резултате недавно одржаних избора у Русији. Српски стручњаци говорили су о свом искуству посматрања избора у Русији, посебно у Донбасу и Новорусији. Руски експерти су, са своје стране, изнели прогнозе у вези са предстојећим парламентарним изборима у Србији, најављеним за 25. октобар. Модератор дискусије био је руководилац Одељења за балканска истраживања Института земаља ЗНД Павел Бушујев. О изборима у Руској Федерацији Током јединственог периода гласања, од 18. до 20. септембра, одржани су избори за посланике Државне думе деветог сазива. На њима су први пут учествовали и становници региона Донбаса и Новорусије. На изборним листама за федералну изборну јединицу нашло се десет странака: „Јединствена Русија“, Комунистичка партија Руске Федерације (КПРФ), Либерално-демократска партија Русије (ЛДПР), „Нови људи“, „Праведна Русија“, Руска партија пензионера за социјалну правду, „Комунисти Русије“, „Родина“, Руска еколошка партија „Зелени“ и Партија директне демократије. Према резултатима избора за Државну думу: • „Јединствена Русија“ освојила је 349 мандата; • КПРФ — 37 мандата; • ЛДПР — 23 мандата; • „Нови људи“ — 19 мандата; • „Праведна Русија“ — 17 мандата. У Државну думу ушао је и један представник странке „Родина“, као и четири независна кандидата.
🇷🇺🇷🇸 Међународни округли сто „Парламентарни избори: Русија и Србија“ Међународни округли сто одржан је 15. октобра у формату видео-моста између Москве (у Институту земаља ЗНД) и Београда (у Руском дому у Београду), уз учешће Руско-балканског центра. Модератор дискусије био је руководилац Одељења за балканска истраживања Института земаља ЗНД П. А. Бушујев. Учесницима су се поздравним речима обратили посланик Државне думе Руске Федерације и директор Института земаља ЗНД Константин Затулин, као и заменик директора Института Владимир Јевсејев. Први део скупа био је посвећен парламентарним изборима у Русији, одржаним од 18. до 20. септембра. О својим утисцима говорили су српски посматрачи који су пратили гласање на бирачким местима у Маријупољу и Перму: председник Центра за обнову међународног права Г. Петронијевић, српски друштвени активиста и новинар Г. Шипрага и заменик председника удружења „Братство“ М. Дамњановић. О резултатима руских избора говорио је и бивши амбасадор Србије у Русији, директор Руско-балканског центра, академик С. Терзић. Они су истакли изузетно високу излазност на изборима у Русији, која је, према њиховим оценама, била двоструко већа од просечних европских вредности. Посебно су похвалили техничку опремљеност бирачких места и развој технологија у Русији уопште. Други део округлог стола био је посвећен предстојећим изборима у Србији. Руски стручњаци за Балкан изнели су своје оцене актуелне ситуације у региону, као и прогнозе у вези са изборима за Народну скупштину Србије, најављеним за 25. октобар. Руководилац Одељења за црноморско-медитеранска истраживања Института Европе Руске академије наука, директор Центра за медитеранска истраживања, професор Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, саветница Фонда Горчаков, доктор политичких наука, професорка Ј. Г. Ентина анализирала је постојеће поделе у српском друштву, посветивши посебну пажњу стратешкој анализи перспектива руске политике у региону. Своје оцене ситуације у Србији изнели су и политиколог, руководилац пројекта „Балканист“ О. В. Бондаренко, као и виши научни сарадник Одељења за историју Источне Европе после Другог светског рата Института за славистику Руске академије наука Н. В. Бондарев. У дискусији су такође учествовали руководилац Центра за међународну сарадњу „Руско-српски дијалог“ Ј. В. Осенков и ратни дописник српског листа „Политика“ И. Дамњановић. Завршно обраћање Константина Затулина У завршном делу међународног округлог стола учесницима се обратио директор Института земаља ЗНД и специјални представник Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације за питања миграције и држављанства Константин Затулин. Посланик је саопштио да је Државна дума добила позив да учествује у посматрању избора у Србији и да ће и он лично бити део руске посматрачке мисије. „Државна дума је у уторак касно увече добила званичан позив да учествује у посматрању парламентарних избора у Србији“, рекао је Затулин. „Реаговали смо прилично оперативно и, према садашњем предлогу одлуке, група посланика Државне думе отпутоваће у Србију ради посматрања избора, укључујући и мене. Предвиђено је да посета траје од 23. до 27. октобра.“ Посланик је нагласио да се у Русији придаје велики значај парламентарним изборима у Србији, јер они имају „не само важну унутрашњу, већ и спољнополитичку димензију“. „Нама никако није свеједно какав ће бити резултат ових избора. Наравно, залажемо се за наставак руско-српских односа у најширем могућем формату, при чему разумемо проблеме са којима се Србија суочава“, истакао је он. На крају је Затулин пожелео успех свим учесницима избора „који у својим програмима руско-српске односе посматрају као историјску константу, као нешто апсолутно неопходно и за Србију и за Русију“.
🇷🇺🇷🇸 Руски дом био је домаћин Међународног округлог стола „Парламентарни избори: Русија и Србија“ 📍 Дискусија је одржана 15. октобра у формату видео-моста између Москве (Института земаља ЗНД) и Београда (Руског дома у Београду), уз учешће Руско-балканског центра. Дискусију је модерирао Павел Бушујев, руководилац Одељења за балканска истраживања Института земаља ЗНД. 🎙 Учесницима су се поздравним обраћањима обратили посланик Државне думе Руске Федерације и директор Института земаља ЗНД Константин Затулин, као и заменик директора Института земаља ЗНД Владимир Јевсејев. У оквиру поздравног обраћања са српске стране, присутнима се обратио директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов. 🇷🇺 Први део скупа био је посвећен парламентарним изборима у Русији (18–20. септембра). Своје утиске изнели су српски посматрачи који су радили на бирачким местима у Маријупољу и Перму, председник Центра за обнову међународног права Горан Петронијевић, српски јавни делатник и новинар Горан Шимпрага, као и заменик руководиоца друштва „Братство“ Миљан Дамњановић. 🎤О резултатима руских избора говорио је и бивши амбасадор Србије у Русији, директор Руског балканског центра, академик Славенко Терзић. Учесници су истакли изузетно високу излазност на изборима у Русији, која је била двоструко већа од просечних европских вредности. Посебно су похвалили техничку опремљеност бирачких места, као и развој технологија у Русији уопште. 🇷🇸 Други део округлог стола био је посвећен предстојећим изборима у Србији. Руски стручњаци за Балкан изнели су своје оцене актуелне ситуације у региону и поделили прогнозе уочи избора за Скупштину Србије, заказаних за 25. октобар. 🎤Међу учесницима су били Јекатерина Ентина, руководилац Одељења за црноморско-медитеранска истраживања Института за Европу Руске академије наука, директорка Центра за медитеранске студије, професорка Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, саветница Фондације Горчаков и доктор политичких наука; Олег Бондаренко, политиколог и руководилац пројекта „Балканист“; др Никита Бондарев, виши научни сарадник Одељења за историју Источне Европе после Другог светског рата Института за славистику Руске академије наука; др Јевгениј Осенков, руководилац Центра за међународну сарадњу „Руско-српски дијалог“; као и новинар и телевизијски водитељ Игор Дамјанович.